Metabolizam je osnovni proces u našem telu koji obuhvata sve hemijske reakcije neophodne za život.
Uključuje pretvaranje hrane u energiju, sintezu molekula potrebnih za ćelijske funkcije i eliminaciju otpadnih proizvoda.
Razumevanje principa metabolizma je ključno za razumevanje kako naša tela funkcionišu i kako fizička aktivnost i trening mogu uticati na ovaj složen proces.
Metabolizam se može široko podeliti u dve kategorije: katabolizam i anabolizam.
Katabolizam se odnosi na razlaganje složenih molekula na jednostavnije supstance, oslobađajući energiju tokom procesa.
Anabolizam, s druge strane, uključuje sintezu složenih molekula iz jednostavnijih supstanci, koje zahtevaju unos energije.
Jedna od primarnih uloga metabolizma je stvaranje energije.
Energetska valuta u našim telima je adenozin trifosfat (ATP).
Kroz proces ćelijskog disanja, makronutrijenti (ugljeni hidrati, masti i proteini) koje konzumiramo se razlažu, a njihova energija se skladišti u molekulima ATP. Ova energija se zatim koristi za različite aktivnosti, uključujući kontrakciju mišića, održavanje telesne temperature, pa čak i jednostavne zadatke kao što su disanje i varenje.
Metabolizam funkcioniše kroz međusobno povezane puteve, od kojih svaki omogućavaju i olakšavaju specifični enzimi.
Ovi putevi uključuju glikolizu, ciklus limunske kiseline (ili Krebsov ciklus) i oksidativnu fosforilaciju.
Glikoliza razlaže glukozu da bi se proizveo ATP i piruvat, dok ciklus limunske kiseline dalje razlaže piruvat da bi se stvorio dodatni ATP.
Oksidativna fosforilacija se dešava unutar mitohondrija i koristi lance transporta elektrona za proizvodnju značajne količine ATP-a.
Fizička aktivnost i vežbanje mogu značajno uticati na metaboličke procese u našim telima.
Redovni trening izaziva adaptacije koje poboljšavaju metaboličku efikasnost i unapredjuju opšte zdravlje.
Bavljenje fizičkom aktivnošću povećava potražnju tela za energijom, što dovodi do povećane brzine metabolizma.
Aerobne vežbe i trening snage takodje doprinose povećanju bazalnog metabolizma (BMR), što se odnosi na potrošnju energije potrebnu za održavanje vitalnih telesnih funkcija u mirovanju.
Ovaj povišen BMR može dovesti do povećanog sagorevanja kalorija čak i tokom perioda neaktivnosti.
Vežbe snage i otpora promovišu rast i razvoj skeletnih mišića.
Pošto je mišićno tkivo metabolički aktivnije od masnog tkiva, povećanje mišićne mase može povećati brzinu metabolizma u mirovanju (RMR).
To znači da osobe sa većom mišićnom masom sagorevaju više kalorija u mirovanju, doprinoseći dugoročnom upravljanju težinom.
Fizička aktivnost može uticati na korišćenje različitih energetskih supstrata tokom vežbanja.
Tokom aktivnosti niskog intenziteta, kao što je hodanje, telo se pretežno oslanja na uskladištene masti kao izvor goriva. Međutim, kako se intenzitet povećava, telo se sve više oslanja na glikogen, uskladišteni oblik glukoze u mišićima i jetri.
Redovni trening može poboljšati sposobnost tela da efikasnije mobiliše i koristi ove energetske supstrate.
Jedan fascinantan aspekt metabolizma je fenomen poznat kao višak potrošnje kiseonika posle vežbanja (EPOC).
Nakon intenzivnog vežbanja, telu je potreban dodatni kiseonik da bi se obnovila fiziološka i metabolička ravnoteža.
Ova povećana potrošnja kiseonika dovodi do kontinuiranog sagorevanja kalorija čak i nakon završetka sesije vežbanja, što doprinosi ukupnoj potrošnji energije.
