Fizikalna terapija je važna grana sportske medicine koja se fokusira na lečenje stanja vezanih za kretanje i fizičku funkciju.
Fizioterapeuti rade sa pacijentima kako bi im pomogli da povrate svoju mobilnost, smanje bol i poboljšaju svoju ukupnu fizičku spremu.
Fizikalna terapija se može koristiti za lečenje širokog spektra stanja, uključujući povrede, hronični bol i invaliditet. Takođe se može koristiti da pomogne pacijentima da se oporave nakon operacije ili drugih medicinskih procedura.
Uloga fizioterapeuta je da proceni stanje pacijenta i sa njim razvije personalizovani plan lečenja na osnovu njegovih specifičnih potreba.
Plan lečenja može izmedju ostalog uključivati vežbe, istezanja i druge tehnike dizajnirane da poboljšaju opseg pokreta, snagu i fleksibilnost pacijenta.
Fizioterapeuti takođe mogu koristiti razne alate i tehnike kako bi pomogli pacijentima da postignu svoje ciljeve. Na primer, mogu da koriste tople ili hladne obloge da pomognu u smanjenju upale i bolova, ili mogu da koriste ultrazvučnu terapiju da pomognu u promovisanju zarastanja povređenih tkiva.
Jedna od ključnih prednosti fizikalne terapije je da je to neinvazivan pristup zdravstvenoj zaštiti bez lekova. To znači da pacijenti često mogu postići značajna poboljšanja svoje fizičke funkcije bez potrebe za operacijom ili lekovima.
Fizikalna terapija se često koristi kao deo multidisciplinarnog pristupa zdravstvenoj zaštiti. To znači da fizioterapeuti mogu blisko sarađivati sa drugim zdravstvenim radnicima, kao što su lekari, medicinske sestre i razni terapeuti, kako bi se osiguralo da pacijenti dobiju najsveobuhvatniju i najefikasniju moguću negu.
Pored lečenja specifičnih stanja, fizikalna terapija se takođe može koristiti za sprečavanje povreda i unapređenje opšteg zdravlja. Na primer, fizioterapeuti mogu da rade sa sportistima na razvijanju prilagođenih programa vežbanja koji im pomažu da smanje rizik od povreda i poboljšaju svoj učinak na terenu.